социјализам

Социјализам чине широк скуп политичких и економских доктрина, од којих се већина односи на политичке покрете чији је циљ да спроведу те доктрине у праксу. Ти покрети замишљају и заговарају систем друштвене организације у којем су власништво и расподјела добити од производње подређена друштвеној контроли. Као економски систем, социјализам се често веже за државно и колективно власништво медија за производњу и консеквентно томе и самих крајњих производа. Таква контрола може бити директна, односно преко разних модела колектива радника, или може бити индиректна, односно преко утицаја државних органа власти.

Модерни социјалистички покрет има своје дубоке корјене у покрету радничке класе крајем 19-тог вијека. У том периоду, појам "социјализам" се односио на Европске социјалне критичаре који су оштро осуђивали приватно власништво. За Карла Маркса, који је уствари дефинисао и помогао успоствљању модерног социјалистичког покрета, социјализам треба да уништи тржишта, капитал и рад са тежњом за приватним благостањем и комотностима.

Тешко је говорити уопштено о томе широком скупу, сличних али у основи различитих, доктрина и покрета, које се обично вежу за социјализам. Више присталица савременог социјалистичког покрета, не слажу се око заједничке доктрине или програма. Као резултат тим и сличним неслагањима, покрет се "разбио" у различите, чак понекад и супротне тенденције, нарочито оне, које постоје између умјерених социјалиста и комуниста. Од 19-тог вијека, социјалисти су уопштено заговарали, а у многим друштвима, касније почетком и половином 20-тог вијека, конкретно спровели у праксу, комплетну национализацију материјала и медија за производњу ради достизања својих циљева. Други су предлагали селективну национализацију основних индустријских грана у оквиру мјешаног економског система. Стаљинисти су инсистирали на стварању колхоза, под снажном централном контролом државних органа власти. Трећи су опет били присталице тржишног социјализма, гдје друштвена контрола власништва постоји у оквиру тржишне економије и приватног власништва.

Preuzeto sa www.sr.wikipedia.org pod uslovima GNU licence.